Не подразумева се!

Врло често се код нас чује да нешто није речено или договорено, него да се подразумева. Е, не подразумева се. То је вероватно наслеђе нашег поднебља, или неки усвојени образац за јавашлук. Све што јесте или није договорено, утаначено, одређено, подразумева се да је требало овако, а не онако, неко други, а не ја, неког другог дана или на неком другом месту итд.
Ово је једна од сметњи у партнерским, брачним, родитељским и шире друштвеним односима. Сметња, која се често доживљава као неспоразум, а споразума није ни постојало.
Пре неки дан сам седео у аутобусу, а изнад мене су стајале три младе жене, очигледно наставнице у некој основној школи, па једна од њих објашњава другарицама зашто је јуче била тако озбиљна и лоше воље: „Извини, а како могу да будем добре воље кад радим као мазга, припремам допунски час, а директорка улази у зборницу и без уводних питања ми саопштава да идем на замену, јер неко од наставника није дошао?! Ја сам јој рекла да ја не предајем том разреду и да спремам допунску за следећи час, а она без дискусије и као да није чула шта сам рекла, само додаде: ‘ти си слободна по распореду и подразумева се да идеш на замену’. Покушала сам да јој кажем да се ништа не подразумева, јер није предвиђено итд. Ништа није вредело и зато сам била бесна, а вама је деловало као да сам преозбиљна, а ја баш волим да будем весела и неозбиљна. Али, ово што се подразумева ме излуђује, а може да буде регулисано, па да се зна на који начин се решавају такве ствари, да сви то знамо или пак да знамо да је то дискреционо право директорке, али ни то се не зна, ваљда се и то подразумева.”
Дешава се да кеса са ђубретом стоји на путу ка изласку из стана и чека да буде избачена у контејнер, ваљда сама, или се подразумева да ће је већ неко избацити. Мама и тата мисле да ће деца, а деца међусобно подразумевају да ће оно друго то учинити, а кеса и даље остаје ту где јесте све док је мама не избаци, а то тати (свом супругу) натрља на нос, јер то је могао и он, а он нема појма о чему се ради. Интересантно је да ни на овако простом примеру нико не примећује да се мноштво ствари дешава управо по овом моделу.
Неки шаљиви људи кажу да је Бог човека обдарио говором да би човек могао да лаже. Та шала има упориште баш у овом детаљу нашег живота, јер ко зна о чему причамо и шта прећуткујемо, али много тога остане недоречено, јер се сматра да се то подразумева, а нико никада није направио попис тога што се подразумева.
Овде ћемо посебну пажњу посветити феномену Партнери пре брака и партнери у браку.
Уопште гледајући, услов за успешну везу је: да буде што видљивија и израженија разлика у полу, Мушкарац и Жена, а да све друге разлике буду што мање, или ако већ постоје, да се њима посвети посебна пажња. Сличности су рецимо: социјално порекло, образовање, родитељски васпитни модел, вера, број деце у обема породицама као и то које сте дете по реду рађања, ваншколска интересовања, нарав, морални назори, интересовања, уверења, опредељења, ставови, амбиције, духовитост, духовност… Ко зна ште се све још може упоредити, али остајем при томе да осим полних, све друге сличности су добро дошле.
У колико је тих сличности више, утолико се може више толерисати ,,подразумева се”, али ни тада се не подразумева да се безбедно можемо ослонити на то да се подразумева све оно што нам је темељно познато и усвојено у нашим појединачним системима функционисања у породици порекла, јер не постоје два иста темперамента иако су два иста васпитна модела у питању, а то је тако важно да знамо, зато што сваку целину чине детаљи. Детаљима углавном попуњавамо и улепшавамо живот и простор око нас, али се често деси да понеки детаљ, којег ми називамо ,,СИТНИЦА” , толико поквари атмосферу и односе, да се дешава и прекид комуникације на одређено време или да прерасте у сукоб несразмерне величине. Подсећам вас да Бог није обдарио човека говором само да лаже, већ и да свом партнеру каже: шта осећа, како доживљава нешто или неког, шта очекује или не очекује, шта су пријатна, а шта непријатна изненађења… Дакле говор је инструмент који се стално усавршава и стандардизује само у једном циљу, а то је да се ништа не подразумева.
Волим кад се око нечег овако здушно договоримо и сложимо, да је баш то био онај камичак у ципели којег никако да се сетимо да га избацимо, него нас жуља и нервира до те мере док не останемо и без ципеле и без ноге, условно речено.
Покушаћемо да нађемо неко решење, које је лако применљиво, а које ће у знатној мери отклонити несугласице које потичу из корена онога што се подразумева, а ништа даље. Осим прекора или негативних слојева, који се пак таложе у нашим животима као сталагмити у пећинама и никад не угледају светло дана, чуче у нама. Понекад неко каже да су му рогови нарасли од безброј поновљених, тих подразумевања, а то је баш тај шиљак сталагмита из наше пећине доживљаја.
Почећемо од увођења сталних договора. Договор значи да смо се пре свега чули, да нам је то што смо чули потпуно јасно и прихватљиво, што ћемо недвосмислено потврдити или поновити партнеру да смо то схватили на тај и тај начин, да партнер сам чује то што је договорено. У сваком случају треба поставити питање: ,,Има ли шта да се подразумева или је све речено?” Уколико савладамо ово ново правило и то схватимо као први корак у променама на путу успостављања нових односа изван унутарпородичних, сваки следећи корак биће лакши. Договор кућу гради.
Време забављања пре брака, партнери треба да искористе да се што боље упознају, да не остане ништа што се подразумева. На овај детљ посебну пажњу морају да обрате жене, јер оне преносе свој модел у нову везу или у брак и нову породицу, па ако је у њеној примарнај породици то био један од облика комуникације, то мора стално да јој звони да не установи у својој новој породици да се подразумева. Не, не подразумева се!
Следећи кораци у заједничком животу су организација дана, планирање сутрашњег и анализа протеклог дана. То у почетку може да изгледа чудно, али даје добре резултате на дуге стазе. Подела улога, која се не подразумева, него је напротив детаљна, оправдана и јасно одређена, а у оквиру тога подела задатака и послова у кући и ван куће. Потребно је често се подсећати на важност и нужност тих подела, јер то спада у радне навике.
У систему васпитања млади родитељи настоје да своју децу обогате добрим навикама, а најважнија је радна навика. Наравно да су складни партнерски односи услов за добро функционисање, а добри партнерски односи (подразумевају), да су партнери појединачно самостални, међусобно зависни и реципрочно обавезни. У оваквом односи све је договорено, подразумева се међусобна љубав, као логистика и енергија, а све друго је у сталној комуникацији, зато су измишљени мобилни телефони; они су измишљени због тога да би надоместили празнину за све ситуације које су се до сада само подразумевале.
Ево још једног карактеристичног примера да се не подразумева: Млади брачни пар, раније комшије из улаза зграде у једном београдском насељу, ишли су у исту гимназију са разликом од две године, забављали се те две гимназијске године, па још пет студентских година, заједно ишли на одморе и забаве, волели се и коначно пред матичарем прихватили обавезу да своју самоћу повере једно другом на чување.
Исте године родио им се син и тада настају проблеми. Проблем је учесталост сексуалних односа. Млади мушкарац је сматрао да се подразумева неко време обостране апстиненције, али кад је то време прошло, онда је настао проблем. Млада жена је била више посвећена сину своме маленоме (подразумева се), а наизглед почела да запоставља свог главног мушкарца, свог партнера – супруга. Елем, њих двоје су решили да потраже треће мишљење, јер се њихова појединачна мишљења до сукоба разликују по питању сексуалне учесталости. Младој жени је њена мама усадила сијасет тога што се подразумева кад жена постане мајка, а млади мушкарац је желео своју некадашњу девојку у новој улози, али подразумева се обилатост секса.
Питали су ме шта је то нормална учесталост сексуалних односа. Рекао сам им да је то релативно, али да је у њиховом животном добу, нормално и два пута дневно и два пута недељно. На шта је млади човек ускликнуо: ,,Значи није једном у два месеца…” Прилично смо релаксирали тај проблем тако што је млади мушкарац прихватио то да се не подразумева да се подразумева, него да је важно и лепо, романтично, да се труде једно око другог, да се сваког дана међусобно освајају и спонтано долазе до сексуалног чина, јер се не подразумева, ништа се не подразумева.

У Београду, априла 2012. године
Радоје Булатовић
Агапе медика